Priče iz OŠ Šijana: Dođi

Dan je bio vruć. Sunce je jako grijalo, nije ni čudo kad je bila sredina kolovoza. Nisam više mogla izdržati pa sam odlučila otići na plažu i rashladiti se u bistroj, ledenoj vodi. Kad sam došla na plažu, nije bilo nikoga što me začudilo jer inače u ovo doba sezone plaža bude puna turista. Otišla sam se okupati. Dugo sam plivala, ali počela sam se naglo smrzavati pa sam brzo izašla iz vode. Legla sam na prostirku. Sunce mi je bljeskalo u oči. Na nebu uopće nije bilo oblaka. Bili smo samo sunce, nebo, more i ja. Bilo je jako tiho. Tad sam ugledala kako nešto iskače iz vode. Isprva sam mislila da mi se učinilo, ali tad je opet iskočilo. Pomislila sam da to možda nisu dupini jer to ne bi bilo ništa čudno zato što sam bila na Lošinju. Potom sam pomislila da oni tako ne izgledaju. Odlučila sam pobliže pogledati što je to.

Došla sam u plićak i vidjela nešto u vodi. Pomaknula sam se korak unatrag. Konačno je opet izronilo. Bila je to sirena, ali je izgledala čudno. Nije imala nikakav izraz lica, samo me neutralno promatrala. Ispružila je ruku prema meni i prošaptala: “Dođi.” Nije mi to baš izgledalo kao primamljiva ponuda pa sam se okrenula i otišla do prostirke. Sirena se nije ni pomaknula. Bila je zapravo lijepa. Imala je nebesko plavu kosu i bila je bijele puti. Još je jednom prošaptala: “Dođi, pokazat ću ti…” Sve to mi se nije svidjelo pa sam uzela stvari i krenula kući. Napravila sam nekoliko dugih koraka i okrenula se da još jednom vidim sirenu, ali nije je više bilo. Sve ovo mi je bilo zanimljivo i jako čudno.

Ana Kuhar, 8.r

OŠ Šijana, Pula

Mentor: Vladimir Papić

Donirajte udrugu Mlada pera
%d blogeri kao ovaj: