Endi Licitar: Prdac

• Katarina, molim te pusti tu krafnu! – rekao sam.

• Ali, ali moram je pojesti – rekla je Katarina.

• Si ti normalna?

• Da, zašto?

• Pa da jesi, ne bi žderala krafnu u svlačionici u vrijeme tjelesnog.

• Pa ako sam je kupila, pojest ću je!

• Ma radi što hoćeš, baš si svinja – rekao sam.

• Evo, potamanila sam je, idemo u vrstu – rekla je Katarina.

• Ajde.

• Ma gdje ste vi do sada? – pitao je učitelj.

• Bili smo kod razrednice, oprostite što kasnimo – rekao sam.

• U redu, sada brzo u vrstu!

• Ajme, hvala što si me spasio – rekla je Katarina

• Otrčite šest krugova! – viknuo je učitelj.

• Jao, ne mogu. – rekla je Katarina.

• Hajde, pokreni se. Nemoj da nas vidi – rekao sam.

• Dobro… Ajme Endi, mislim da sam prdnula.

• Jao, makni se od mene obrukat ćeš me.

• Endi, ne mogu prestati prditi!

• Si ti normalna? Svi su te čuli!

• Ajme, fuj… – rekla je Sofija.

• Hajde, gledaj svoja posla – rekao sam.

• Pusti ju i vodi ća tu Prdac Katarinac! – rekao je njen dečko.

• Prdac Katarinac? – pitao sam.

• Da, baš to! – rekao je.

• Hahahaha… – svi su se nasmijali.

• Idemo kući. – rekao sam.

• Hajde… – rekla je Katarina.

• Što ćemo sada? – pitao sam.

• Ne znam, grozno se osjećam…

• Ma hajde, preboljet ćeš to, a i ovako smo s njima još samo pet mjeseci.

• Imaš pravo – rekla je Katarina

• Hajde, hajde, idemo kući – rekao sam

• Čekaj malo, jesi li ti upravo?…

Endi Licitar, Pula