Maro Lukšić: Priča u boji

Jednog jutra, probudio sam se i nešto je bilo jako čudno. Nestale su boje!

Obukao sam se, ali nisam znao što je koje boje. Tata me nije mogao voziti jer je na cesti bila ogromna gužva. Ni semafori nisu bili u boji. Krenuo sam pješice. Bila je jesen, ali je lišće bilo crno bijelo i nije lijepo izgledalo. Kad sam stigao u školu, svi su bili tužni. Danas smo trebali učiti boje, no nitko nije ništa naučio. Kad sam se vratio kući, bilo mi je dosadno. Pokušao sam se zabaviti s bojankom, no nisam mogao bojati. Bilo je kasno. Otišao sam u krevet.

Kad sam se probudio sve je opet bilo u bojama. Sada razumijem koliko su važne boje.

Maro Lukšić, 3.c
OŠ „Milan Brozović“, Kastav
Mentor: Gordana Gajski, mag.prim.educ

 

Ilustracija: Maro Lukšić

Donirajte Udrugu Mlada pera

Odgovori

%d blogeri kao ovaj: