Karlo Horvat: Komarac, žaba i roda

Jednog kišnog dana poskočila žaba iz bare u travu.

Rastegnula je svoje krakove. U kapljici rose ugledala je lice i prestrašila se. Sama je sebi u bradu rekla: -To sam ja ili me netko drugi otraga gleda? Ah što ću kila sim kila tam. Malo dalje od bare opazila je komarca kako teško uzlijeće.

Žaba će njemu: -Dobro si se popunio!

A komarac s teškim dahom: -Bila je dobra godina!

Žaba u sebi misli kako bi bio dobar desert.

-Želiš da te malo odgurnem?- upita žaba.

-Ne hvala, pa vidim da je i tebi teško!- reče komarac.

-Pa ja sam fit!- reče žaba.

Sve to iz grma promatra roda pa reče žabi: -Meni oči još dobro služe, naočale ne trebam, ali punašne žabe još uvijek gledam, jedem i trebam!

Karlo Horvat, 7.a

OŠ  Dr. Ivana Novaka, Macinec

Donirajte Udrugu Mlada pera
%d blogeri kao ovaj: