Anastazija Košir: Ništa bez njega
Prije četiri godine počela sam trenirati nogomet. Izmijenilo se mnogo trenera, ali sa sadašnjim trenerom sam postigla najviše uspjeha.
Moj trener zove se Krešimir ili Krešo, ali trenutno nisam sigurna u njegovo pravo ime. Prezime mu je Šenji. On ima smeđe oči poput kore drveta, sivu kosu kao pepeo. Jako je dobar, a ponekad zna i zavikati kad nešto dobro ne napravimo. Puno nas je i trener nas sve trenira. Naučio me nogometnim tehnikama te kako pravilno izvesti volej (tehnika jakog šuta na gol). Njegov pogled sve govori. Kad je ljut, uputi nam oštar pogled, a kad je sretan, oči mu se smiju popust sunca.
Najviše volim kad imamo turnir jer imamo više utakmica, a uz to i dobro igramo. Utakmice imamo i vani, ali njih najviše mrzim- ili je kišno ili hladno/vruće. Još k tome moram i kopačke prati! Osim što nas trener Krešo trenira, on radi i u školi. Znam da mu je nekad sve naporno i da bi najradije odmarao, stoga moramo biti dobri i poslušni.
Volim svog trenera kad se puno smije jer znam da je onda sretan. Moj trener ima sina koji se zove Sven- a on je bio moj prvi trener nogometa u životu.
Anastazija Košir, 4.b razred
OŠ Nedelišće
Mentor: Dijana Fekonja Juras
