Zoe Lanča: Prodavač oraha
U malom selu živio je stari seljak. Bio je siromašan i živio je sam sa svojim bolesnim sinom. Život mu je bio težak. Prodavao je orahe i od toga je zarađivao za život. Svake se večeri molio: „O Bože, spasi moga sina, ostao je bez sestara i treba nam pomoć.“ Nadao se da će se isplatiti trud svih boraca za život poput njega.
Kad je svanulo jutro, seljak je odmah otišao na posao. Skupio je orahe i krenuo ih prodavati. Vikao je po ulicama grada: „Orasi, orasi, najbolji koje ćete kupiti!“ Ljudi su ga gledali i rugali mu se, a nije primijetio par radoznalih očiju koje su ga promatrale iz prikrajka. Ostao je do kasno navečer, ali nije zaradio ništa.
Vraćao se prema selu umoran i očajan. Razmišljao je kako nikada neće uspjeti pomoći svojem sinu. Nije znao da ga promatraju oči jednog bogataša, čovjeka koji je novcem mogao sve kupiti, ali ga ništa nije usrećivalo niti mu je davalo svrhu. Tada mu je bogataš prišao i dotaknuo ga po ruci te rekao: „Seljače, nemoj više dolaziti u moj grad jer tamo nemaš pomoći, ali ja ću ti ponuditi svoju.“ Seljak je bio iznenađen jer je navikao samo na uvrede.
Bogataš je pošao sa seljakom u njegovu malu kućicu koja se raspadala. Sin je ležao u krevetu i odbrojavao svoje dane. Otac mu je objasnio da im je čovjek došao pomoći. Sin je bio zahvalan, a bogataš je odlučio svojim novcem platiti liječenje.
Sin je preživio i dobio priliku za novi život, za druženje i radost. Seljak nikada nije bio sretniji. Bogataš je osjetio mir jer je shvatio da je napokon učinio nešto što ima smisla. Otišao je i nikada se više nije vratio, a seljak je te večeri pjevao sa svojim sinom i rekao: „Kličem od sreće za tebe, sine!“ Te je noći shvatio da nije važno koliko netko ima, nego koliko je spreman učiniti za drugoga.
Zoe Lanča
OŠ Šijana, Pula
Mentor: Vladimir Papić
