Kristina Bernat: Ništa bez njih

U našoj školi su spremačice na koje rijetko tko pomisli. Sigurno im je jako teško. Kad smo već kod toga da nitko ne misli na njih, one misle na sve. Zamislite kako je njima…

Svaki dan čiste isto. Čiste sve učionice i hodnike. Ne mislite li da im je jako naporno? Sigurno jest. A neki misle da nisu važne. Nije li to bezobrazno? Vidi se i na njima to. nisu baš sretne, bar tako mislim kad svaki dan vidim izraz njihovih lica.

Nisu važne samo spremačice u školi, važne su i one u ostalim ustanovama. Da ne postoje, bilo bi baš ružno, prljavo i razbacano. Čeznuli bi za nekim tko bi sve to riješio.

Bilo bi baš lijepo da su svi zahvalni na njihovom teškom i marljivom poslu, da vidimo svaki dan njihov veseo osmijeh na licu. Treba ih se sjetiti. Bilo bi fora da ih jedna dan netko daruje kao zahvalu za sva posao. Mislim da se to nije još dogodilo, što je jako žalosno. One mijenjaju školu da bude ljepša.

Mogao bi im netko napisati pismo. To bih ja učinila. Napisala bih im koliko su važne, puno važnije nego što neki misle.

Uvijek uskoče kad ih trebamo. Žele da nam bude ljepše u školi, nama učenicima, iako nismo baš zahvalni. Trebamo postati zahvalni našim spremačicama, jer, ništa bez njih!

Kristina Bernat,  4.a

OŠ Strahoninec

Mentorica: Ana Horvat, mag.prim.educ.