Lukas Siljan: Lav
Prije nekoliko mjeseci trčao sam po savani za svojim ocem. Bila vruća, suha. Mirisala je na suhu travu i cvijeće koje je palo sa raznih grana suhih stabala. Pokraj nas glasno je protrčalo stampedo gazela. Nakon nekog vremena zapeo sam za korijen drveta i pao na tlo, a onda… nešto. Našao sam se u kavezu. Bilo mi je jako neugodno, osjećao sam se zbunjeno. Nije bilo moga oca pored mene, samo sive i željezne rešetke. Uzvrpoljio sam se i želio van, ali nisam mogao. Počeo sam plakati.
Nepoznat čovjek me doveo u svoju kuću. Kuća je bila topla, mirisna i puna veselih boja. U kutu dnevne sobe stajao je mali, mekani jastuk. Odmah sam otrčao i legao na njega. Uspio sam se primiriti. Davao mi je hrane i vode, mazio me i uvijek mi je govorio: „Baš si lijep lavić.“ Živciralo me što me stalno mazi. Sve do sada živim s njime. Poštovao sam ga jer mi je pružao krov nad glavom. Jednom je došao ljut kući i snažno me bacio s kauča na pod. Pobjegao sam vani i nisam se više vraćao.
Trčao sam danima i noćima po šumi. Susreo sam vuka i pošao sam s njim u njegovu špilju. Nije se bunio. Zajedno smo jeli hranu koju je ulovio, družili smo se i igrali. Malo me podsjetio na vrijeme koje sam provodio s ocem u savani. Osjećao sam se sigurno. Jedne večeri dogodilo se nešto strašno. Došli su vukovi iz drugog čopora. Ušli su u špilju i režali su na mene. Željeli su me rastrgati. Jako sam se uplašio. Došao je moj prijatelj vuk koji je bio u lovu. Skočio je na vođu i ugrizao ga je za vrat. Borili su se oštro, a ostali vukovi su stajali po strani. Ja sam se sakrio iza velike stijene i razmišljao sam kako će se to sve završiti. Drugi vuk ga je jako izudarao i izgrizao, ali ga je moj prijatelj uspio otjerati tako da ga je šapom udario po licu. Nakon krvoločne borbe vođa čopora je kukavički pobjegao, a za njime i ostali vukovi. Mi smo se povukli duboko u špilju i zaspali. Kada sam se ujutro probudio vidio sam da je uginuo od teških ozljeda. Bio sam jako tužan, ali ponosan jer mi je spasio život.
Nakon nekoliko dana začuo sam poznat glas. Jako sam se iznenadio jer nisam očekivao svoga gospodara. Srce mi je jako tuklo. Izašao sam vani, a on me gledao suznim očima. Trčao sam prema njemu i mislio sam samo na njegov topli dom. Skočio sam mu u zagrljaj i otišli smo kući. Nismo se više odvajali.
Nakon nekog vremena postao sam pravi lav. Preselili smo se u novu kuću blizu šume. Trčao bih šumom od jutra do mraka, a on bi me promatrao s prozora nasmiješen i radostan. Svaki puta kada bih došao kući čekala me velika porcija hrane koju bih odmah pojeo. Pogladio bi me po glavi, a ja bih mirno zaspao. Mirno sam spavao jer sam znao da je pored mene i da me čuva kao i ja njega.
Lukas Siljan
OŠ Šijana, Pula
Mentor: Vladimir Papić
