Moja čarobna vrata
Jednog jutra kada sam išao u školu vidio sam jedna čarobna vrata. Jako su me boljele oči kad ih pogledam jer je iz njih dopirala jaka svjetlost. Skupljao sam hrabrost i napokon sam otvorio vrata.
Vidio sam aute koji lete. Zgrade visoke 10000 metara. Životinje koje su bile prebrze. Stadione koji se teleportiraju. Tamo je bilo jako vruće, nebo je bilo žuto i narančasto i isijavalo je veliku toplinu. Tamo su bili ljudi visoki kao zgrade. Vidio sam City centar velik 10 000 metara. Zatim je odjednom počela silna kiša, voda je potopila sve ljude osim mene, plivao sam najbolje i najbrže što mogu. Jako su me boljele ruke i noge, skoro sam se utopio… Baš kad sam mislio da neću izdržati vrata su se pojavila i pobjegao sam.
Prošlo je puno dana i došao sam u školu i bilo mi je jako dosadno zato što smo imali matematiku i htio sam se vratiti kod čarobnih vrata u svu onu zbrku…
Leo Laštro, 3.B
OŠ Petra Preradovića, Zagreb
Mentorica: Vanja Vukosavić
