Tena Domović: Spačke i supermoći

Otkada sam naučila puzati radim spačke. Puf! Nestanem. Puf! Pojavim se. Iz dana u dan zezam mamu i tatu. Sada imam 10 godina i puno sam ozbiljnija. No, i dalje radim spačke.

5 godina kasnije

Srednja škola je super osim što moram skrivati moći. A i svaki dan ta Matematika, Hrvatski… Ipak ponekad zezam profesore. Kada me učitelj prozove ja nestanem, a kada pita gdje je Ela brzo se pojavim i tu sam. Kada zakasnim na sat uđem u učionicu i sjednem na mjesto, a učitelj vidi moju torbu, ali  ne i mene.

Mjesec dana kasnije

Ne znam, jednostavno ne znam. Ne mogu se odlučiti! Uh! Tako je teško odlučiti! Reći ću joj. Ili ipak ne. Ah, ne mogu ovako! Ne moguuuu! Reći ću joj da imam supermoć. Idemo, polako i smireno. Hajde, Ela, hajde! Mogu ja to, mogu ja to. Ma ne mogu, ali mogu. Ne, ne mogu. Reći ću joj kasnije…

2 tjedna kasnije

Brrrr! Jako je hladno. U školi je hladno, vani je hladno, svugdje je hladno!

Nina: „Ej!“

Ela: „Ej, Nina!“

Nina: „Ela, kaj je prvi sat?“

Ela: „Matematika.“

Nina: „Ok, tnx.“

Ema: „Ej, Ela!“

Ela: „Ej, Ema!“

Ema: „Ela, idemo u učionicu?“

Ela: „Čekaj, moram ti nešto reći.“

Ema: „DA!?“

Ela: „Ali, prvo obećaj da nećeš nikome reći!“

Ema: „Neću, obećajem!“

Ela: „Ja imam supermoć.“

Ema: „Kajjjjj? Ma nema šanse! Ela, Ela, Elaaaaaa!“

Ela: „Da, Ema.“

Ema: „Ela, gdje si nestala??“

Ela: „Rekla sam ti!“

Ema: „Da, ali imam ih i ja.“

Ela: „Stvarnooo?“

Ema: „Da, vidi, sada sam tu, a sada sam tamo!“

Ela: „Kul!!“

Božić

Pokloni, pokloni. Znam da idem u srednju školu, ali svejedno volim poklone. Moj poklon? Ah! Težak je! Hmmmm….što bi to moglo biti? Nije moguće, haski? Zvat će se Skaya!

Škola

Ela: „Ema, za Božić sam dobila haskija.“

Ema: „Super!“

Ela: „A ti, Ema?“

Ema: „Ja sam dobila mačku. Kako se zove haski?“

Ela: „Zove se Skaya. A tvoja mačka?“

Ema: „Zove se Maya.“

Mjesec dana kasnije

Dobili smo novu učenicu.

Ela: „Hajmo do nje, čini se usamljena. Bok, ja sam Ela, a ovo je Ema. Ti si sigurno Patricija?“

Patricija: „Da, ja sam Patricija.“

Ela: „Drago mi je što smo se upoznale.“

Patricija: „I meni je drago što smo se upoznale.“

Tri dana kasnije

Ela: „Patricija, hoćeš s nama u kino?“

Patricija: „Rado, hvala!“

Ispred kina

Ela: „Bok, Patricija!“

Patricija: „Bok, cure! Što ćemo gledati?“

Ema: „Gledat ćemo Warrior Cats!“

Patricija: „Super! Volim te filmove!“

Elin rođendan

Na moj rođendan idemo u Zagreb u dućane.

Patricija: „Ej, cure?!“

Ema i Ela: „Da, Patricija?“

Patricija: „Ja vam moram nešto reći…ja imam supermoć!“

Ela: „I mi!!! Ja mogu biti nevidljiva, a Ema se može teleportirati! A ti??!“

Patricija: „Telekineza!“

Zagreb

Ela: „Cure, stanite! Vidite ovo! Znate što bismo mogle? Hajmo pomoći toj starici!“

Ema: „Idemo! Baš je super pomagati!“

Patricija: „Da, je li tako?!“

Ela: „Znate, možemo biti superheroji i pomagati drugima. Sprječavati pljačkaše i takve stvari! Možemo se zvati Trojke pomoći?!“

Zar to nije super? Pomagati drugima? To je divan osjećaj! Pomažemo sprječavati pljačke i pomagati ljudima u nevolji i nesreći. Pomaganje je brže kada ih Ema teleportira  u bolnicu, a Patricija pomakne auto s ceste. Sigurno se pitate što ja radim? Pa…ja postanem nevidljiva i uhvatim zlikovce.

Krenuli smo na fakultet, ali to je priča za neki drugi put. Upamti, i ti možeš biti superheroj, samo to moraš željeti!

Tena Domović, 5.b

OŠ Mihaela Šiloboda, Sveti Martin pod Okićem