Neka bude što deblja jer je plod našeg podneblja

Ena Orešković: Gušter i riba

Jedne proljetne noći je zapuhao vjetar, puhao je na livadi (jer je bila na vrhu planine pa je tamo bilo hladnije). Na toj livadi je bila mala kućica. Kućica je bila napravljena od dva mala štapića koja su bila (ne predaleko jedan od drugog) zabijena u zemlju s listom koji je stajao na njima. Dakle, u toj kućici je živio Gušter koji je bio jako siromašan, a da stvar bude još gora, srušila mu se kućica. On je sljedećeg jutra odlučio pitati bogatu Ribu, koja mu je bila susjeda, i to jedina susjeda, da mu pomogne tako da mu da malo novca pa da on plati izgradnju nove kuće.

Ona je živjela u bari pa je izvirila iz bare i odgovorila mu: „Nemam ja vremena za tebe! Moram prebrojati novčiće.“ Kad je Gušter shvatio da mu neće pomoći, uzeo je sve stvari i krenuo k rođaku. Ribu je bilo baš briga što će ostati sama.

Nekoliko dana kasnije, njezina je bara presušila. Zvala je pomoć, no nitko joj nije mogao pomoći.

Pouka: Pomozi bližnjem kad te traži pomoć jer ćeš ju jednom možda i ti trebati.

Ena Orešković, 3.c

OŠ Petra Preradovića, Zagreb

Mentorica:Vanja Vukosavić

Ilustracija: Ena Orešković

Svaki cent je itekako značajan!
Donirajte Udrugu Mlada pera

Odgovori