Anida Valentić: Sjene na mreži
Svako jutro Sara i ja obično idemo zajedno na autobus. Obično bi ona došla po mene, a ako ne bi dolazila u školu, javila bi mi se noć prije. Ovo jutro bilo je drugačije. Kiša je padala, a Sare nije bilo. Nisam se previše brinula jer sam mislila da ju tata vozi zbog kiše. Međutim, ni na prvom satu Sare nije bilo. Pomislila sam da je možda prespavala, no počela me brinuti što nije odgovarala na moje poruke.
Na prvom satu, koji je bio geografija, čula sam učiteljicu kako objašnjava pravila i ponašanja na internetu te kako daje upute vezane za orijentaciju u prostoru, no ja sam sjedila zamišljena u klupi. Iako sam imala loš predosjećaj, pokušala sam se koncentrirati.
Međutim, kada je psihologica pokucala na vrata i zamolila učenice da izađu, postala sam napeta. Leona, Mia i Emilie bile su pozvane te izišle, no ni one nisu pravile probleme, pa nisam mogla obratiti pažnju na to.
Ubrzo se Mia vratila i rekla mi da ja trebam izaći. Otišle smo do ureda gdje je psihologica ispitivala njih tri. Nisam ih slušala, razmišljala sam o Sari. Njene riječi o pokušaju samoubojstva prekinule su moje misli, vratila sam se u realnost, srce mi je stalo. Je li moguće da se radi o Sari?
Što su još ove djevojke učinile? Psihologica me upitala znam li zašto Sara nije došla u školu. Rekla sam da ne znam, ali nisam mislila da je velika stvar.
Otpustila me natrag na sat, a one su ostale. U glavi mi je odzvanjalo: ‘Što ako se nešto dogodilo? Što ako se ubila?’ Napisala sam Sari nekoliko poruka: ‘Gdje si? Jesi li dobro? Zašto nisi u školi?’ Ali odgovora nije bilo.
Sjedila sam u klupi, gledajući u mobitel, skoro sam zaspala. Ali je zazvonilo zvono za peti sat, matematika.
Hodala sam hodnikom kada mi je prišla Anja, cura iz osmog razreda. Pitala me da li je Sara dobro i kada se vraća u školu. Nisam joj dala odgovor, samo sam nastavila hodati do matematike. Na matematici nije bilo profesorice pa smo imali slobodan sat. Sjedila sam u klupi, pisala u mobitelu zadaću i zavirivala.
Nadala sam se da će se Sara javiti, ali to se nije dogodilo. Na društvenoj mreži našla sam grupu nazvanu ‘Mrzimo Saru.’ Bila sam u šoku. Zašto su mene dodali u tu grupu?
Je li stvarno misle da ću nešto reći ili da ću se složiti s objavama? Objavljivali su užasne stvari o Sari, omalovažavali je. Sve, iza njeninih leđa. Skupila sam hrabrosti i spremila sve dokaze, odlučivši da neću šutjeti.
Mia je dobila kaznu izbacivanja iz škole, a svi iz grupe su dobili zaslužene kazne. Tog dana Sara nije došla u školu jer je bila u bolnici. Bila je bolje, ali se nije pojavila. Izvinila sam se zbog svega, osjećajući odgovornost. Sve su završile u internatu u Švicarskoj, dok je osmi razred dobio posebne kazne.
Anida Valentić
OŠ Šijana, Pula
Mentor: Vladimir Papić
