Matej Buždon: Znate li možda tko sam ja

Starac i more

 

Lice mi je puno bora,

a oči plave poput mora

Osamdeset i četiri dana ribu nisam ulovio

od svog tog napora već sam se umorio

 

Dragi dječak mi pomaže,

a njegov se tata s time ne slaže

Pomaže mi nositi stvari do kolibe moje

na kojoj zidovi jedva stoje

 

Nakon što smo večerali zajedno

o bejzbolu skupa razgovaramo

Kada se ja probudim

idem do dječaka da i njega razbudim

 

Skupa smo popili kavu

to je sve što sam okusio u ovom danu

Krenuo sam u ribolov daleko na pučinu,

a sa sobom imama samo tekućinu

 

Bila je jedna velika riba

koja ispod površine mora šiba

S tom ribom sam se borio

samim time sam si prste lomio

 

Tri dana sam se borio s ribom

kada sam je odlučio probosti harpunom

riba je bila veća nego što sam mislio,

svojim očima nisam vjerovao

 

Kada sam je ulovio pored broda sam je zavezao

i onda sam je do obale vukao

Napao ju je morski pas

ja sam joj bio jedini spas

 

Ribu je napalo još nekoliko njih

raskomadali su je do komadića zadnjih

Počeo sam se ribi opraštati

mislio sam čak i u more je baciti

 

Došlo je još morskih pasa,

znao sam da toj ribi nema spasa

Riblji sam kostur na obalu donio

s time se baš i nisam ponosio

 

Otišao sam spavati

slijedećeg jutra dječak me je došao probuditi

Pitao me želim li kavu piti

i sa njime malo popričati

 

Ljudi su se divili ribljem kosturu

dok sam ja uživao u doručku

Hajde sad djeco moja

znate li možda tko sam ja?

 

Matej Buždon

OŠ Šijana Pula

Mentor: Vladimir Papić

 

Donirajte Udrugu Mlada pera

Odgovori