Antonela Ličina: Srića

Moja cila obitelj je iz Splita, ali nažalost, došli smo u Zagreb kad san bila dite. Mama kaže da je to zato šta je ’tila studirat’ tu, a ćaća kaže da mu je dosadilo more i ‘tija je probat’ nešta novo. Meni jako fali moj Split. Kad mi je mama jutros rekla da idem u posjet babi u Split, skoro san iskočila iz kože od sriće. Spakirala sam kufer i odma’ smo otišli na vlak  jer je naš stari auto na servisu. Na putu do tamo sam pričala sa prijom priko mobitela. Jao ča će mi falit. Ali jedva čekam vidit babu. Kad smo stigli, saznala san da mater i ćaća ne ostaju, nego su me doveli jer nemaju di sa mnom dok rade. Oni su odma’ ujutro otišli. Baka me probudila i rekla mi da triba radit’ ručak. Kako sam se poveselila. Od malena obožavan bakinu ribu.

Od tog dana, pa cili idući misec sam se zabavljala s bakom u Splitu. Išle smo na more, pravile domaće obroke, čak smo i pome brale! Ne moren opisat’ kako mi je bilo dobro.

Misec dana je tako brzo prošlo. Mama i ćaća su došli po mene. Sišli smo u auto. Toliko sam bila tužna da sam zagrlila baku u suzama. Ćaća i mama su se smješkali. Nije mi bilo jasno, ali sam sila u auto i mašući baki otišla s roditeljima.

Tada san shvatila da nismo skrenuli za Zagreb. Zaustavili smo se kod velike zgrade. Mama i ćaća su se okrenuli prema meni. Odma’ san shvatila šta se događa. Široko su se nasmijali i rekli mi: „Dobrodošla kući!“. Nisan mogla virovat. Zagrlila sam ih najjače nego ikad dosad.

Uselili smo u novi, mali stan. Nije me bilo briga što dilim sobu s njima. Jer dom je tamo gdje smo sritni, a ja sam sritna u svome Splitu.

Antonela Ličina, 7.razred,

OŠ Rudeš, Zagreb

Mentor: prof. Miranda Kekez

dite-dijete

srića –sreća

prija-prijateljica

odma’-odmah

falit-nedostajati

pome-rajčice