Ljetne priče iz OŠ Šijana: Pogledaj sebe

Budim se. Uzimam telefon kako bih vidio što je novo čega na Instagramu. Listam storije i vidim da je danas prvi dan škole. „Ajme, Bože pa kako sam ja glup!“ Pogledam koliko je sati i padne mi kamen sa srca. Bilo je šest i petnaest. Pa nije ni čudo što sam se ovako rano digao jer me je mama natjerala u krevet u šest i pol navečer! Spremim si knjige, operem zube, umijem se i obučem. „Jao, tek je sedam, a bus mi dolazi u sedam i pedeset!“ Ništa, idem nešto pojesti! Putem do kuhinje vidim sestru. „Bahahahahahaha! Vidi koliki si! Bahahaha! Sigurno imaš dvjesto kila!“, rugala mi se. Bio sam, onako ,,Oke?” Sve u svemu nije niti ona bila puno mršavija. Odgovorio sam joj: „Pogledaj sebe! Što je? Maca popala jezik?“. Kada sam pojeo sendvič, otišao sam do mame i tate da im kažem da idem, ali i, normalno, da mi daju novce. Dali su mi tri kune. Mama je tužnim glasom suznih očiju rekla: ,,Sine moj, jako mi je žao. Dala bih ti sve da mogu, ali, dijete, u dugovima smo. Naljutio sam se. Zalupio sam vratima i otišao u školu.
Po putu sam razmišljao, hoće li me prihvatiti mojeg prvog dana u srednjoj školi. Kada sam došao, bio sam sretan i pomalo sam se bojao. Ušao sam u školu i imao sam što vidjeti. Sve cure su bile sređene, a dečki nabildani. Imali su isključivo markiranu odjeću. Od Guccia preko Calvin Claina pa sve do Guessa i Prade. Skoro svi su imali Rolex satove. Pitao sam se otkuda im toliko novaca. Dok sam prolazio hodnikom jedan je dječak rekao: „Ono je bila dobra roba!“ „Nije moguće oni su sigurno dileri. Jao, nije moguće“, razmišljao sam. „Ma što ja to mislim. Gledam previše filmova i serija“, ubrzo sam se ispravio. Otišao sam u razred. „Ajme, Bože! Pa to je Rafaela Bejdi!“ Ona je jedna od najpopularnijih i najbogatijih osoba na svijetu. Ima sigurno dva do tri milijuna pratitelja. Divota!
Prvi sat bio je nenajavljeni ispit. Nisam se brinuo jer sam imao odličan prosjek. Vidio sam strah u Rafaelinim očima. Rekao sam joj sve odgovore. Poljubila me je u obraz. „Yessss, mislim da se zbližavamo.“
Došao je odmor. U dvorištu nije bilo skoro polovice učenika. Otišao sam u šumu da se malo prošetam i udahnem svjež zrak. Vidio sam tamo neke učenike iz škole. Brzo sam otišao do njih. Malo sam stao jer mi se tijelo poprilično treslo. Nisam htio ispasti deblji, nego što jesam. Došao sam do njih i vidio travu i razne tablete. Upitao sam: ,,Što je to? ” Odgovorili su: ,,Pa droga stari moj! Ćeš malo?” „Ajme!“ pomislio sam. Nisam mogao vjerovati… „Maaa, ne bih, ne volim to baš“, rekao sam ,, Ma hajde, uzmi malo!”, nagovarali su me. „Rekao sam ne!“, ostao sam ustrajan. U tom me je trenutku pogledala Rafael. Rekla je: ,,A što ako te ja budem reklamirala na Instagramu? Dobio bi jedno pola milijuna pratitelja minimalno.” .“Ma, hajde nek ti bude!“ rekao sam. Rekli su mi da je to mješavina ecstasyja, heroina, hašiša i marihuane. kao i da ne uzimaju LSD u vrijeme škole jer dovodi do halucinacija. Pravio sam se da sve znam. Uzeo sam tu tabletu. Bilo je super! “Ovo je božanstveno!“, razmišljao sam.
Poslije škole išao sam ravno kući po još novca. Nisam niti razmišljao o tome da smo u dugovima. Uzeo sam posljednjih sto kuna s ormarića. Išao sam vidjeti što ima za jesti. Hladnjak je bio skoro skroz prazan. Unutra je bila samo jedna kutijica sladoleda u kojoj je bila sarma od prije tjedan dana. Nije bilo kruha pa je nisam jeo.
Izašao sam iz kuće. Otišao sam do Filipa. On je bio glavni diler i ujedno i dečko od Rafaele. ,,Jedva čekam potrošiti ovaj novac za travu i tablete! ”, govorio sam si naglas. Uzeo sam odjednom sve što sam kupio. Nakon nekoliko sati probudio sam se u policijskoj stanici.
Roditelji su ubrzo stigli. Izbavili su me iz policijske stanice. Kada smo došli doma, očitali su mi bukvicu. Na kraju su mi sve oprostili, a ja sam im obećao da se to više nikada neće ponoviti. Znao sam da će mi sestra to zauvijek zapamtiti.

Endi Licitar

OŠ Šijana, Pula

Mentor: Vladimir Papić

Donirajte udrugu Mlada pera
%d blogeri kao ovaj: