Luna Boršić: Legenda o robopiliću – Robopilić sa ljubičastog planeta

Tamo daleko, daleko, iza sedam planeta i sedam tisuća zvijezda postoji ljubičasti planet Pijupi, nalik kukuruzu. Na tom planetu žive ljubičasta bića nalik pilićima. Tijelo im je prekriveno ljubičastim perjem, noge su im plave boje, a metalni kljunovi su im sivi. Hodaju poput robota.

Ro je bio jedan od njih. Živio je u ljubičastoj kućici sa plavim krovom, sa svojom robomamom, robotatom i robobraćom Pi i Ku. Najviše se s njima volio igrati lovice po ljubičastoj livadi punoj plavih cvjetova.

Jednog dana trčao je po ljubičastoj livadi i pao u rupu. Padao je,  padao i …..bum, tras, tres!

Pao je na nešto zeleno. Ro je pao u školsko dvorište!

Djeca su odmah  počela Rou postavljati pitanja, a Ro im je ispričao odakle dolazi i kakav je njegov planet Pijupi. Svima je bio jako zanimljiv i osjećao se kao prava zvijezda. Krenuo je s njima u školu i bio je sretan. Ali nakon par dana, Ro više nije bio sretan. Iako su ga ovdje na Zemlji svi voljeli, nedostajala mu je ljubičasta trava… jer ova zelena nije bila tako fina. Nedostajali su mu robomama i robotata, njegova braća Pi i Ku i svi roboprijatelji.

Ro je bio jako tužan i želio se vratiti kući.

I tako je jedne noći Ro šetao dvorištem i tužno mislio na svoju roboobitelj. Spotaknuo se na busen zelene zemaljske trave i …..bum,  tras, tres! Zazvonilo mu je u roboglavi, osvrnuo se naglo   i pogledao oko sebe.

Nalazio se u svojoj ljubičastoj sobi. Pokraj njega je stajala mama. Zagrlila ga i rekla mu: „Dobrodošao kući!  Već si nam jako nedostajao! Brzo mi ispričaj kako je bilo na Zemlji! Nadam se da nije bilo strašno?“

„Nije bilo uopće strašno, bilo je baš zanimljivo, ali ste mi jako nedostajali“  rekao je Ro, nasmijao se i zagrlio mamu.

Luna Boršić, 2.r.

OŠ Gornji Mihaljevec

Mentor: Silvija Soldat