Marija Ban: Minimalac

Od sedam.

Kad ti je glava teška, jezik brz, a oči kriomice zatvorene.

Kad vrata otvaraš čim se kažiprstom prođe po rasklimanoj kvaki.

I javljaš se na prvo zvono starog telefona, a poziv završavaš govoreći sinu da nemaš vremena.

Kad pitanje: „Kako si?“ postaje retoričko, a monotonost pokreta konstantna.

I kad se među dugove svrstava samo novac, a isplaćuje hladna kava.

Pozdravlja se zvukom lupanja niskih potpetica po mramornom tlu hodnika i poznanika se oslovljava prezimenom.

I kad se prednošću ističe jedino dinamika udaranja po tipkovnici ekvivalentno s hvatanjem linije horizonta.

Sfingina zagonetka postaje činjenica, a „Zločin i kazna“ više od obavezne lektire srednjoškolaca.

Kad ti mislima prolazi pojam odgovornosti čiji volumen misliš da si mentalno savladala.

Od sedam.

Do dva.

Kad ti završava radno vrijeme.

Marija Ban, Bedekovčina